Naslovna Kolumne Voja Antonić: MODLI

Voja Antonić: MODLI

203
Voja Antonić: MODLI
Voja Antonić: MODLI

Voja Antonić o Zoranu Modliju, juna 1996. godine:

“Ovim sam se bavio sasvim kratko vreme. Krenulo je tako što sam jednom, gostujući u emisiji ‘Modulacije’, ispričao jedan svoj doživljaj u priči TRI KRAVE. Odziv je bio buran, javljali su se i slušaoci sa svakakvim idejama, a Zoran Modli, koji je ovu emisiju vodio svake subote od 15.00 do 18.15 na talasima Beograda 202, dao mi je ideju da to pretočim u priču i da je pročitam. To je uskoro postala praksa, pa je svaka moja nova priča imala promociju u ‘Modulacijama’. A ovo je jedna od njih…”

Srećan sam što uživam ovakvo poverenje. Zoran Modli nijednom nije zatražio da unapred pogleda priču koju ću pročitati. Veruje mi i dozvoljava da sam režiram ovaj trenutak. Ovog puta zloupotrebljavam poverenje i ovo što čitam nije priča. To je portret jednog mog prijatelja: Zoran Modli, onakav kakvog ga ja vidim.

Glas, intonacija, ritam slogova u rečenici, razvlačenje pretposlednjeg sloga da bi se poslednji pretvorio u prasak, stvaranje dinamike u salati od muzike i reči – i vi onda kažete da, to je Zoran Modli, znam ga. Tako sam i ja mislio. A onda sam dobio priliku da ga malo bolje upoznam.

Prva zanimljiva stvar je sposobnost da vodi više dijaloga u isto vreme. Recimo, dok sagovornik pravo u mikrofon odgovara na njegovo pitanje, on razgovara s nekim trećim i u isto vreme mimikom daje instrukcije muzičkom saradniku. A kad po promeni ritma nasluti kraj odgovora, oštro podiže regler na mikseti, okreće se ka mikrofonu i uskače s komentarom ili novim pitanjem.

Očekivali biste da mu ovakve situacije smetaju, ali naprotiv, baš je to ono što mu treba: dinamika, pokret, aktivnost. Kad toga nema, on pokreće rezervnu varijantu: ustaje i pravi skokove i čučnjeve, jer mu trebaju pune baterije za rečenicu kojom ispraća poslednji takt muzike.

I onda, kad pomislim da sam ga snimio onakvog kakav jeste, ulovim ga u situaciji u kojoj sigurno ne želi da bude ulovljen: zagledan u tačku koja je negde daleko od ove skučene sobe, gleda se pravo u oči sa svojim problemima. Samo za trenutak, a onda se prene i odmah nalazi prečicu do stanja u kome je pre toga bio. I baš na tome mu zavidim – za isto podizanje raspoloženja, meni bi trebali sati borbe sa sobom. Zato sam počeo da koristim trik: subotom dolazim u emisiju i, ako sam loše volje, zakačim se za njegovu energiju i švercujem se. Verujem da ste i vi učinili isto bar jednom dok ste slušali emisiju. Ako niste, pokušajte: vredi truda.

Ali ovo je moj trenutak.

*

Znate šta ima novo? On sedi bez pokreta, ćuti i gleda me preko miksete kroz staklo. Izgleda da sam uspeo: iznenadio sam ga!

Voja Antonić

* * *

Ovo je napisao i pročitao Voja Antonić u emisiji “Modulacije The Next Generation” na Beogradu 202 15. juna 1996. godine. Istom ovom pričom započeću posle 22 godine novi ZAIR, koliko još ove subote – dobro će mi doći za početak pre početka!

Možda je ovo i jedna od onih retkih prilika kada privolim sebe da vas pridavim podsetnikom kod koga na FM-u možete pratiti moj “Zakon akcije i reakcije”, pa ću je iskoristiti da vam kažem ko su moji FM domaćini u ovom trenutku:

U BEOGRADU: Radio Laguna 93.7, subotom od 9 do 11h.
U NIŠU: City radio 99.9, ponedeljkom u 19h, četvrtkom u 20h i nedeljom u 9.30h.

U VRANJU: OK radio 92.8, subotom u 16h i sredom u 20h.

U POŽAREVCU: Radio Bravo 100.2, utorkom u 12.05h.

O internet radijima i web portalima prvom sledećom prilikom. Hvala svima!

Zoran Modli, FB stranica