Naslovna Vesti Veštačka inteligencija kao put u dugovečnost

Veštačka inteligencija kao put u dugovečnost

183

Čovečanstvo je na putu da pronađe nove načine za registrovanje bolesti, a uz pomoć sistema koji bi oboljenje detektovali preko noći. Tako bi uz pomoć mašinskog učenja tim od 50 ljudi mogao da postigne više nego kompanija od pet hiljada radnika, te se radi o poslovnoj prilici koja bi mogla da donese ogromne zarade, te pomogne milionima ljudi.

Farmaceutska industrija se ubraja u one koje se najteže prilagođavaju promenama, pa 10 vodećih farmaceutskih kompanija zajedno generiše oko 355 milijardi dolara godišnje, dok svaka od njih troši između 2,5 i 12 milijardi na istraživanja, te je za pronalaženje nekog novog leka u proseku potrebno oko 10 godina. Nakon toga, devet od deset novih lekova nakon prve faze testiranja nikada ne stigne do pacijenata.

Budući da svetska populacija sve više stari, čovečanstvo ima sve manje vremena za čekanje na nove lekove. Naime, do 2030. godine oko 12% od ukupne populacije biće starije od 65,5 godina, te će se bolesti koje su karakteristične za starije doba polako širiti, i zahtevati brže reagovanje. Tako je neophodno da se farmaceutska industrija transformiše, što se već događa, a zahvaljujući veštačkoj inteligenciji uz pomoć kojih će razvijanje novih lekova biti 100 puta brže, jeftinije, te će inteligentnije ciljati nove bolesti.

Tu na scenu stupaju i neuralne mreževišeslojne mreže veštačkih neurona, koje imaju sposobnost da uče iz velikih količina podataka, te se na kraju i samostalno programiraju. Iz njih nastaju i takozvane GANs mreže, koje funkcionišu tako što suprotstavljaju dve neuralne mreže, što stvara mogućnost za „kreativno razmišljanje“ i kreiranje potpuno novih stvari. GANs je nastao 2014, zahvaljujući Google Brain projektu, a najpre je služio za kreiranje fotografski tačnih ilustracija na osnovu tekstualnih opisa.

Startap Insilico Medicine je prvi počeo da koristi GANs i za stvaranje novih molekula, a koji nastaju iz „igre“ između dve neuralne mreže, u okviru koje jedna procenjuje rezultate one druge. Tako obe mreže uče kako da dođu do savršenih rezultata, a u slučaju kompanije Insilico, do savršenih molekula. Generisanjem novih molekularnih struktura, Insilico radi na otkrivanju lekova protiv starenja, raka, Parkinsonove, Alchajmerove bolesti, dijabetesa, te mnogih drugih. Krajnji cilj je kreiranje Health as a Service (HaaS) / Longevity as a Service (LaaS) motora, koji bi, kada se na primer povežu na servise kompanija kao što su Alibaba i Alphabet, omogućile personalizovana zdravstvena rešenja za online korisnike, čime bi im pomagali da prevaziđu bolesti, te održe celokupno zdravlje. Ovakav način lečenja bi funkcionisao tako što bi Insilico dve AI mreže spajao u GANs, koji bi potom bio zadužen za identifikovanje bolesti, te obolelih tkiva. Da bi uspeo u tome, Insilico bi koristio genetske uzorke iz zdravog, te obolelog tkiva, a mete su molekularne i ćelijske strukture koje dovode do neke bolesti, i na koje bi lek koji se kreira trebalo da utiče.

Tako eksperti predviđaju da će biotehnologija za podmlađivanje biti dostupna ranije nego što se misli, što će uticati na to da neefikasne industrije polako ustupe mesto efikasnijim načinima lečenja i poslovanja. Možda će čovečanstvo na kraju uspeti da pobegne od starosti, što rešava neke probleme, ali pokreće neke druge, a poput onih koji se tiču prenaseljenosti planete, te će lek za dugovečnost svakako morati da ide u korak sa osvajanjem kosmosa, te pronalaženjem novih planeta koje će poslužiti kao prostor za dalji razvoj ljudskog roda.

Izvor: Futurism

Izvor: PC Press Veštačka inteligencija kao put u dugovečnost